Jasmina Puljo se rodila u Skoplju. Sa šest počela je da uči azbuku umetnosti igre, od ruskih učitelja, onih iz velikog izbegličkog talasa koji je stigao u Beograd nakon revolucije i postavio temelje baleta u našoj prestonici. Bile su to Marija Bologovska, Jelena Poljakova i Nina Kirsanova, a potom i naša Olga Grbić-Tores. Uoči rata Jasmina Puljo postala je član Baleta Narodnog pozorišta u kome će u dugoj karijeri ostvariti niz solističkih uloga („Valpurgijska noć” Š. Gunoa, „Đavo na selu” F. Lotke, „Ohridska legenda” S. Hristića, „Kopelija” L. Deliba, „Romeo i Julija” S. Prokofjeva…), a jednu sezonu provela je u angažmanu u Operi u Gracu. Recimo i to: španski ples posebno je bio blizak ovoj igračici.
Još aktivna balerina, Jasmina Puljo će, pre gotovo pola veka, otkriti jogu, ovde tada daleku i mističnu. Za njeno telo i duh otvorio se jedan novi svet, na istoku star milenijumima. Telesne vežbe i filozofija u to utkana učinile su Jasminu Puljo nekom vrstom sveštenice joge. Njeni učenici danas su učitelji novim generacijama jogina. Sala nije jedino mesto za učenje, tako da je ona, osim baletskih tekstova, napisala i nekoliko knjiga: „Joga za svakog”, „Yoga”, „Mini vežbe za maksi zdravlje”, ali i „Bisere mudrosti”, sakupljene u privatnoj „kolekciji”. Jedna od velikih malih mudrosti koju je često ponavljala je: „Ja volim da volim”. A propraćeno objašnjenjem: Oni koji ne umeju da vole nepotpune su i ne baš srećne ličnosti. Reč je o ljubavi koja je tu svuda oko nas, u različitim oblicima, samo treba je znati prepoznati.
Još poodavno, govorila je: „Objavila sam rat godinama”. I, u tom ratu Jasmina Puljo dugo je pobeđivala. Zivela je 94 godine.